hej, pa ja imam blog …moju crnu rupu, totalno sam zaboravila na to 
ono kao: Dragi dnevniče ti si jedina osoba kojoj mogu da kazem sve i znam da ćeš me razumeti …bla bla bla itd.
nego nema nista novo kod mene, zato me i nema … iz dana u dan sve veći bedak, ne znam gde da se okrenem i za koji kraj da se uhvatim … sve mi nekako isto, gde god da pogledam ne vidim nikakvo rešenje, nikakv spas, nikakvu nadu …
pratim ljude oko sebe, analiziram ih kako se ponašaju, šta rade, slušam njihove razloge, opravdanja, ciljeve, namere, planove, ukratko nijihove “zašto i zato” i pitam se o bože da li ja nisam normalana ili oni… obzirom da sam u manjini očigledno je da ja nisam! U jednom trenutku sam ozbiljno razmisaljala o tome da prihvatim talas koji nisi masa… ali nisam uspela, ipak moraš verovati u uspeh da bi mogao da osvojiš talas…ja u takvu vrstu uspeha ne verujem. Nisam sigurna koliko će me ispuniti … naprotiv verujem da bi me taj talas ma koliki bio, čak i onaj najmanji udaviti … ne treba mi to, dovoljno se gušim i ovako …
-
Flickr Photos
More Photos
Charolija рече,
март 17, 2009 у 10:03 am
Srce mi je sada zadrhtalo. Dolazim sa Aurorinog bloga i ona nas obaveštava da putuje odavde. Ide u neki bolji i lepši svet, a onda ovde kod tebe svratim i vidim šta je nama ostalo. Tuga, jad i čemer. Beznađe.
ellyia рече,
март 19, 2009 у 6:56 pm
hmmm…sada si me zabrinula, nadam se da je sa njom sve ok, ustvari da će biti !
jutros sam razgovarala da prijateljicom o tome kako su svi oko nas u nekom teskom bedaku, konstantno im se desava sve i svasta… ne tesim se tudjom nesrecom, da me ne shvatite pogresno, ali to me je utesilo. Utesilo me jer sam sigurna da mora doci nesto bolje! Jednostavno mora…eh sada nadam se da ce to biti sto pre
Charolija » Blog Archive » Dragi moji prijatelji рече,
март 19, 2009 у 11:07 pm
[...] makar njoj biti bolje. S osmehom na licu i pod utiskom, svratim na blog još jedne mlade devojke Ellye. Pročitam njen post i ponovo mi se smrači. Ona nada u bolje sutra se rasprši na hiljadu komada i [...]
izgubljena рече,
март 20, 2009 у 4:47 pm
sve nas potapa po koji talas ali nas ne udavi… ne plasimo se potapanja kad znamo da plivamo jer davljenja nema…